Opraštam ti
što nisi osjetio koliko mi trebaš,
koliko mi treba tvoja snaga, tvoj mir i smijeh,
moj dlan u tvome dlanu, ono tvoje “opusti se ”
i tvoja zelena šalica sa vručom čokoladom.
Opraštam ti
i neispričanu priču, i sve parne i neparne brojeve,
ali ti ne opraštam što si me vezao trebanjem,
bojama sunca, koralja i smijeha,
zaraznim optimizmom i nedostajanjem.
Ma lažem,
dobro znaš da lažem kad boli
i kada želim biti jača nego što jesam
i kada mi trebaš više no što pokazujem
i da sam davno sve oprostila.
Dodaj mi tu zelenu šalicu .
