Thursday, July 30, 2020
Vidi se
I kada se ništa ne vidi,
vidi se.
Zaćuti se u srcu, dlanovima, stopalima,
zaćuti se u sebi,[Read more…]
Malo
Tako nam malo treba,
tek komad plavoga neba,
grudica zemlje i sunčev zrak,[Read more…]
četvrtak, 31.01.2013. Moj pinklec Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. Dobila sam ga na dar. U njemu čuvam kapljice rose...... neke poklonjene, neke ukradene, neke koje su se same ušuljale u pinklec, neke koje sam sama sakupljala za vrijeme nekih jutarnjih šetnji. A svaka kap je svijet za sebe, priča za sebe, jedan tren, jedan život, doživljaj, osoba....i opet sve to zajedno u toj istoj kapi..... tuđoj... mojoj... svojoj.... U pinklecu su i kamenčići. Oni čuvaju kapi, čuvaju priče i energije mjesta i ruku koje su ih sakupljale u nježno stavile u pinklec.Tu je kamenčić iz Zelenjaka, Jojoovi kamenčići iz Španjolske,Dodoov veliki kamen sa Biokova i kamene skulpture sa Paga, Đurin iz Međugorja, onaj iz Maksimira..... U pinklecu nosim i Brazdine fotke sa uhvaćenom ljepotom. Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. On je na mom ramenu, ja sam u njemu ,zajedno sa anđelima koji se igraju u njemu, koji ga ponekad i nose.
I kada se ništa ne vidi,
vidi se.
Zaćuti se u srcu, dlanovima, stopalima,
zaćuti se u sebi,[Read more…]
Tako nam malo treba,
tek komad plavoga neba,
grudica zemlje i sunčev zrak,[Read more…]